Parenting Hacks

Stari Telefon I Stare Ljubavi

Danas je u posetu došla jedna devojčica koja je, kako se ispostavilo, jako bitna Nasledniku. Zaista nisam bila spremna na:

– Mama, ja sam njen zastitnik! Ona je princeza, a ti mozes da budes zla kraljica!

Ja zla kraljica od koje će on da je spašava!? JA? Ne znam da li mame ikad budu spremne na takvo što. Od Naslednice sam već preživela šok slične prirode, kad se pojavio jedan mali čupavi iz komšiluka koji sad vazda protrčava pored kapije i donosi joj cveće koje ona posle danima čuva.

Da se razumemo: teško mi je da poverujem da deca od skoro 6 godina mogu da skontaju ‘zaljubljivanje’ na pravi način. Moj stav je (bio) da imaju drugare i drugarice, ali ne i nekoga ko im se dopada.

Iskuliram danas Naslednika, pustim ih da se igraju… Moderne igračke: svetlosni mačevi, lutke iz crtaća frozen, Transilvanija, Star Wars… Setim se da imam nešto igračaka u šupi iz svog i sestrinog detinjstva i odem da probunarim, računam biće im nešto zanimljivo…

I vidim telefon! Moj mali slatki telefon! I pukne me sve pravo u glavu!

stari telefon igracka

Kad sam bila njihovih godina imala sam drugara Dragana. Odrasli smo zajedno. Kad je trebalo da krenemo u školu, njegovi roditelji su se razveli i on je sa mamom otišao za Bugarsku. Da vi znate samo kako mi je nedostajao i kako sam patila! A imala sam samo 6 godina!

Nismo prestali da se družimo. Prvo su mame u naše ime pisala pisma: ja sam diktirala svojoj, a on svojoj mami… Kasnije smo naučili da pišemo, pa se dopisivali, onda smo odrasli, pa je došao net… Dragan mi je i dan danas sjajan drugar. Stomatolog je, živi u Sofiji, skokne s vremena na vreme do Srbije… ALI! Kada sam imala 5-6 godina (a verovatno i pre toga), Dragan je bio centar mog sveta! Sećam se da je i moja baka bila u fazonu da smo Dragan i ja drugari i da neće više da me čuje da sam ikad rekla da sam se zaljubila i slično.

BLAST FROM THE PAST!

Možda i Naslednik i Naslednica doživljavaju ovu malu plavu i onog malog čupavog na isi način kao ja nekada Dragana. Prirodno je da odrastaju, a valjda je i to kad im se neko sviđa proces odrastanja… I tako sam rekla sebi:

– ANITA, MAKSE!

Ispetljam se nekako iz šupe, donesem im telefon, sve onako setno smeškajući se. Kad vidim da se sva tri deteta pretvorila u čist ‘?’!

– Sta je to?
– Telefon.
– NIJE! NEMA DISPLEJ!

I tu smo došli do novog poglavlja:

KAKO KLINCIMA OBJASNITI DA JE POSTOJAO ŽIVOT BEZ NETA I MOBILNOG!?

Nije mi bilo ostalo ništa drugo do da zasednem i ispričam im priču o svom detinjstvu: šta smo radili, kako smo se igrali, kako su igračke nekada izgledale, da nismo imali net…

– Pa, kako ste učili i gledali crtace?
– Iz knjiga i na TVu
– Jao, pa to je strassssno!!!!

Eto, jedan telefon i jedno sećanje… I jedna keva koja je shvatila da nije cool smarati. 🙂

 

Leave a Reply