Personal Point Of View

Školske uniforme i zašto NE

Školske uniforme su opet u fokusu. Kako stvari stoje, niko nas, kao roditelje, ništa neće ni pitati, već će samo tokom naredne godine ispostaviti račun za neku imbecilnu garderobu krajnje sumnjivog kvaliteta koju će naša deca biti primorana da nose. Svakodnevno. Tokom boravka u školi. Pored toga što mi je prva asocijacija na ‘školsku uniformu’ Severna Koreja (a ne neka privatna škola), uniforme smatram pogrešnim iz xyz razloga. Izgovor za uvođenje uniformi je brisanje socijalnih razlika među decom, kao i stavljanje tačke na neprimereno oblačenje.

Da li će uniforme zaista pomoći?

Naravno da neće. Socijalne razlike su nešto što je oduvek postojalo i što će uvek postojati. Ako se vratimo i u praistoriju, pa i tada su neki bili bolji lovci od nekih drugih i imali više lovine… Svet tako funkcioniše. Postoje ljudi koji imaju više i postoje ljudi koji imaju manje.  To je tako. Život nije fer. Svako se trudi da priušti deci najbolje i najviše što može. Nikakve uniforme neće izbrisati činjenicu da neke porodice jedva krpe kraj sa krajem. Umesto da se država trudi da svojom politikom omogući svima mogućnost zarade, ona bi da pučanstvo dodatno baci na trošak. Kako na trošak? Pa, lepo – zar zaista mislite da će uniforme biti besplatne!? Naravno da neće. Zar zaista mislite da u čitavu priču neće biti ugrađen i teča od tetkine ujne?

Većina roditelja će platiti uniforme, a oni koji baš to nikako ne mogu da priušte – pretpostavljam da bi ih njihova deca dobila besplatno. I tu imamo prvu kvaku. Sva deca iz razreda će znati da su određena deca dobila uniforme besplatno, jer njihovi roditelji nemaju novca za njih. Ostaće žigosani tokom čitavog školovanja. Nema uniforme na ovome svetu koja će izbrisati činjenicu da njihovi roditelji nisu imali sredstava da im kupe uniforme. To samo znači:

Brisanje socijalnih razlika uniformisanjem đaka —> FAILED!

Sem toga, upravo socijalne razlike mogu da budu sjajna motivacija za decu. Malo li je primera (i u svetu i kod nas) gde su pojedinci pravili vanserijske uspehe bez adekvatnog backgrounda!? Na nama, kao roditeljima, je da decu ne forsiramo na ljubomoru, već d aim objasnimo da združenim snagama znanje, trud i upornost daju rezultate. I da će jednog dana, ako se budu dovoljno trudili, imati više od svojih roditelja.

Kažu i da se deca neprimereno oblače. Da postoji garderoba za ovo, za ono, za blablabla, a oni u školu dolaze blablablabla… Da se razumemo: svako vreme nosi svoje breme. Evo, baš mi je žao što deca ne nose danas štrikane kragnice i hozen tregere. Baš mi je žao što imaju svoj fazon i prate modne trendove. Not!

Međutim, iskreno mi je žao što ste toliko matori, zadrti i mislite da ste popili svu pamet ovog sveta, pa da imate prava svima da delite savete koje niko nije tražio.

Stavljate formu ispred suštine!

Potpuno je nebitno kako će se dete obući, kakav stil će izabrati za svoj izražaj. Jedino bitno je znanje. Znanje… Da, to je ono što deca danas najmanje dobijaju u toj istoj školi, koja bi da pravi Severnokorejce od njih, pa su roditelji prinuđeni da plaćaju privatne časove da im deca ne budu isprazne tikve. Dakle, ako je dete talentovano, poseduje znanje i ispunjava svoje školske obaveze – sve da dolazi i u kupaćem kostimu na nastavu – who cares!?

Kad sam bila dete nosila sam pocepane farmerice, karirane košulje, martinke (tokom sva 4 godišnja doba). I tad su neki matorci za decu sličnu meni govorili da smo narkomani, satanisti i slično… Danas mnogi iz te narkomansko satanističke klike npr. leče tadašnje zadrte matorce. I zamislite: ti matorci sad nemaju nikakvih zamerki na te lekare. Skoro mi drugar priča kako mu je na pregled došla komšinica koja ga je dok smo bili klinci nazivala ‘onaj drogeraš’. Nije propustio priliku da je podseti na taj momenat. Nije znala šta da mu kaže.

Možda ste ušli u neke godine, začaurili se, postali zadrti, pa zaboravili da je svrha mladost da se buni!

Da, svrha mladosti je da misli i pokušava da promeni svet. Da ga modeluje prema sebi. Nama, matorima, nekad se te promene mogu svideti, nekad ne. Ono našta mi nemamo prava jeste da sprečavamo mladost da pokušava.

Jedan od načina za izražaj je i garderoba (da ne kažem outfit). To našta se danas sablažnjavate… pa, setite se kako su se matorci sablažnjavali nad vašom garderobom. Ako vas matorci nisu kritikovali u mladosti, žao mi je što to moram da vam kažem, ali… onda to samo znači da vi tu mladost niste odradili kako treba. 😉

Socijalne razlike se ne ogledaju samo u garderobi. Zato su uniforme besmislene. Pristojnost u odevanju (šta god to značilo) neće doneti uniforme. Ovom društvu treba hard reset. Potrebno je opismenjavanje. Ne bih sad mračila o broju nepismenih i funkcionalno nepismenih po poslednjem popisu stanovništva… Sudeći po brojkama, crno nam se piše. A to apsolutno nema nikakve veze sa time da li deca nose imbecilne uniforme ili ne, već sa kvalitetom predavača i nastave koje pohađaju. Da sam neka vlast fokusirala bih se upravo na to…

Case closed.

 

 

21 Comments

  1. Kao neko ko je u srednjoj skoli imao obavezne uniforme tokom 90tih, samo cu reci protiv uniformi sam. Ali mi se ne svidja ideja ako hoce u kupacem kostimu da dodje da nije bitno, samo je znanje bitno. Znanje je najbitnije, ali bitno je i ne preterivati u ovom slucaju u (ne)oblacenju, granica mora da postoji, a ko ce da je postavi, ne znam, ali mora da postoji. U suprotnom zamislite zemlju u kojoj premijer laze svaki put kad zine?!? Zamislite zivot u takvoj zemlji? Tu granica ne postoji, kakav je zivot u toj zemlji, hehehe. 😀

  2. Rekao sam na društvenim mrežama, pa da prenesem i ovde: za sve koji bi da uvedu uniforme u škole – jebale vas uniforme, da vas jebale!

  3. Botovi su ozbiljno angažovani na ovoj temi, vidi se po komentarima na blicu, nadam se da će se roditelji nekako organizovati i pružiti otpor ovoj ludosti. Ja bih i protestvovala protiv uvođenja uniformi. Ovo je mera koja će pogoditi mnogo ljudi i čini mi se jedna od retkih koja može proizvesti značajnu reakciju roditelja i probuditi uspavanu javnost. Dovoljno je i 10% roditelja da se poveže, makar preko fejsa, i da se aktivno protivi i nema šanse da uvedu.
    Što se samih uniformi tiče u Britaniji prave dosta problema zbog toga što pojačavaju polne razlike. I sve više dece tamo pati od gender dysphoria, koju leče tako što deci daju polne hormone kojima ih sterilišu za ceo život. Tako da se ne treba ugledati uvek na njih.

    1. Iskrena da budem, ne znam jesu li botovi ili su zaista roditelji koji veruju u taj fenomen, ali sam zgrožena reakcijama.
      Ako ništa drugo, lično daću sve od sebe da uradim sve što je u mojoj moći kako bih spasila ne samo svoju decu ove pošasti…

    1. Sad bih mogla da pišem o tehničkim karakteristikama i setovanjima CMSa na kome ovaj blog funkcioniše, al’ čemu!? Vi ste već doneli sud da ste ‘cenzurisani’. 🙂
      Jasno je da su nam mišljenja dijametralno suprotna i to je ok. Nemam ništa protiv da roditelji biraju ono što misle da je najbolje za njihovu decu, ali imam problem kad te odluke utiču na moj izbor najboljeg za moju decu. Razumete?

  4. Još nemam djecu školskog uzrasta pa i ne razmišljam o tome ali nakon čitanja moram priznati da sam na strani nenošenja uniforme upravo iz navedenih razloga. Imućnija djeca će imati markirane torbe i to je dovoljno da se izdvajaju. A djeca međusobno znaju ko koliko ima. Jedino bi možda olakšanje bilo roditeljima slabijeg imovnog stanja jer neće svako malo trebati novu garderobu.
    Posebno mi se sviđa osvrt na generacije naših roditelja, i mi smo njima bili “izrodi” jer nismo nosili ono što su oni. Poznajem djevojku koja se toliko neprimjereno oblačila da se pričalo da je sa pola grada bila. A ona izgubila nevinost sa onim za koga se kasnije udala. Toliko o tome da nas odjeća obilježava

  5. Uniforme neće izbrisati socijalne razlike među decom, ali će učiniti da se one ne ističu u odeći. Tako deca neće prvo primećivati skupu garderobu svojih vršnjaka.

    Citiram: – Sem toga, upravo socijalne razlike mogu da budu sjajna motivacija za decu. Malo li je primera (i u svetu i kod nas) gde su pojedinci pravili vanserijske uspehe bez adekvatnog backgrounda!?

    Na ovo mogu da odgovorim kontrapitanjem: Malo li je primera (i u svetu i kod nas) gde su vanserijski pojedinci propali bez adekvatnog backgrounda!?

    Uniforme neće popraviti svet, ali svet se neće popraviti ako deci od malena ne skrenemo pažnju da ne treba da se dele na siromašne i bogate i to pravdaju nepravednošću života. Jednoga dana, ako se vaša deca i unučad budu našla sa pogrešne strane granice između siromašnih i bogatih, znaćete da li će im značiti obraćanje pažnje na oblačenje u školi.

      1. Jedini je problem sto danas dobar broj roditelja “nema vreme” da se posveti deci i njihovom vaspitanju (mislim da smo svi toga svesni, primere gledamo svakodnevno u sredstvima javnog informisanja), dok je s druge strane skola i zamisljena kao ustanova gde ce se deca od malih nogu vaspitavati i biti usmeravana ka pravim vrednostima (koliko je to trenutno slucaj je diskutabilno, znam :)).

        Shodno tome ne vidim nikakvu losu stvar u uvodjenju skolskih uniformi. De facto nece resiti socijalne razlike medju djacima, ali kao sto Jovan rece bar ce sva deca u nekom segmentu biti izjednacena.

        Veliki pozdrav oboma 😉

  6. Ja sam iz Vašeg teksta jedino zaključila da Vi ne volite uniforme. Vaši primeri zašto ne uvesti uniforme zasnovane su na čistim pretpostavkama a ne na činjenicama. Pri tome , ako izuzmete Južnu Koreju , većina obrazovnih ustanova u inostranstvu ima obavezne uniforme , njihovim đacima i roditeljima to ne smeta ,čak su i ponosni na te uniforme.

      1. Ako ličnost ne može da se ispolji na milion drugih načina dok je telo 4-5 sati (od 24) u uniformi (bilo koje vrste. Podsetiću Vas da veliki broj zanimanja zahteva nošenje iste) onda ta ličnost ima daleko veći problem nego što je uniforma. Sa druge strane, u dečjem i tinejdžerskom periodu uniformisanost je u velikoj meri prisutna jer taj uzrast ima potrebu da pripada određenoj grupi , počevši od vrste muzike i njene subkulture, načina odevanja i slično .

        1. Deca sama biraju subkulturu kojoj će pripasti – niko im je ne nameće. Odabrala sam da se ne bavim zanimanjima koja iziskuju uniformu. Kao i sve drugo u životu – sve je stvar izbora. Moj izbor je da moja deca ne nose uniforme. Simple as that.

          1. Na ovoj zameni teza Beba Popović lično da pozavidi! Bravo! 🙂
            Kao što nikad neće ići na veronauku, tako neće furati ni uniforme (a ako ikad budu morali, jer većina odlučuju – biće im jasno da je njihova mama sve uradila što je u njenoj moći da spreči stvaranje hipnotisane gomile).
            Da se razumemo nešto: ja jesam liberalan roditelj, ali nisam imbecilan roditelj, te svoju ulogu u njihovom odrastanju shvatam, vrlo ozbiljno.

  7. Iz uniforme školske sam izašao pre više od 33 godine, i to u drugom polugođu razreda osmog (tek) ! Drugo vreme, drugo breme … IMHO, mislim da ti je sve stalo u ‘Ovom društvu treba hard reset’

Leave a Reply