Parenting Hacks

Prvih 1000 dana – osnova za čitav život

Kad kažeš ‘prvih 1000 dana – osnova za čitav život’, kad izustiš naglas – zvuči zastrašujuće. Tebi kao roditelju. Tih prvih 1000 dana mi se čine sad eonima daleko. Prestala sam bila da razmišljam o njima, a onda je krenula nacionalna kampanja UNICEFa u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – ‘SVAKI TRENUTAK JE VAŽAN‘. Ovaj blog je, ujedno, i podrška kampanji.

Dakle… Prvih 1000 dana…

Iskrena da budem, prvih 1000 dana su najbitniji za dete, ali i najzastrašujući za roditelja. Naročito ako govorimo o prvom detetu i nikakvom iskustvu. Meni su se desila dva deteta odjednom. Kad imaš dve bebe, trudiš se da ishendluješ najbolje što možeš, da propratiš savete, da iskontrolišeš, prekontrolišeš, zanosiš se da ćeš da nađeš vremena i za sebe negde usput… Meni je sve to bilo jako konfuzno i, potpuno iskrena da budem, ne znam kako sam taj period pregurala.

Kad su se Naslednici rodili, kod nas su standard bile neke stvari koje se odavno ne koriste u normalnom svetu. Npr. široki povoj. Čemu široki povoj pored modernih pelena!? Stizalo je saveta sa svih strana; i onih koje sam tražila, još više onih koje nisam. A sve vreme se bojiš da negde ne pogrešiš. Onda sam presekla i odlučila da verujem isključivo doktorki koja je vodila klince. Neke stvari sam radila instinktivno, neko po preporuci literature, neke po savetu lekara… I ostaje mi da se nadam da nisam omanula.

Od kad su se rodili, potrudila sam se da budu okruženi muzikom. Klasika se slušala 24/7. I oni su zaista uživali. Pored muzike, na YT sam našla i neku sjajnu white noise za bebe (simulirala je šuštanje nalik onom koje su slušali dok su bili u utrobi) i to je pomagalo da zaspe. Radili su vežbice, gnjavila sam ih i pričala non-stop. Kad više nisam znala šta da pričam, izmišljala sam ritmičke pesmice i uz njih ponavljala fizičke radnje. Kako su rasli, tako sam menjala i načine za motivaciju da budu što pokretljiviji, da nauče gde su nos, ruka, glava, brada… Kačila sam im na nožice zvončiće da bi ih mrdali, jer sve to zvecka, da rukama pokušavaju da dohvate zvončiće… Kad su propuzali, stavljala igračkice i druge zanimljive predmete, samo da bi što više puzali; puzala sam sa njima, golicala ih, ljuljala, nosala… Ma, svašta sam radila. Sad sve to zvuči jednostavno, ali nemate pojma kolika je upornost potrebna da ih naučite. Onda su na red došle kockice, pa bojice, pa brašno, pa… Dala sam sve od sebe da poradimo na razvoju motoričkih veština, vida, koncentracije, taktilnosti… Internet mi je bio nepresušan izvor ideja.

Uz sve ovo, bila je bitna i ishrana. To je tek samo po sebi pakao. Neki su pričali da bi trebalo početi sa uvođenjem čvrste hrane u 4. mesecu života, drugi u 6. Njihova doktorka je preporučila 6. mesec, pa sam tako i postupila. Nekad su plakali oni, plakala ja. Nekad su obožavali klopu. Naslednik je obožavao šargarepu, a Naslednica cveklu. Jednom mi se desilo da se on probudi narandžast, a ona crvena. Odmah taxi, trči kod doktorke, ja sva izbezumljena, žena ih pogleda i pita me:

– Da niste slučajno njemu ovih dana davali više šargarepe, a njoj cvekle?

– Jesam! KAKO ZNATE?

Samo se nasmejala i objasnila da nije ništa… Eh, al’ trebalo je tad objasniti meni da im nije ništa, da nisam ništa uprskala i da će oni biti sasvim ok. Neka hrana im se sviđala, nekom su me gađali. A ja bila uporna: pevaj, krevelji se, motiviši da se hrane zdravo… Danas imaju 7 godina. Naslednica i dalje ne pije sokove. Ne voli ih. Naslednik ponekad popije malo soka. Slatkiše ne vole. Ponekad se zaslade čokoladom. Odgovorno tvrdim da je to zato što ih nisam trpala slatkišima i sokićima u ovom periodu od prvih 1000 dana.

Zaista sam se trudila da sve odradim kako treba. Ne zbog sebe, zbog njih. Moja dužnost, kao roditelja, jeste da pomognem svojoj deci da odrast u funkcionalne i samostalne osobe, koje će dalje nastaviti sami kroz život.

Jeste li znali da ljudsko biće najbrže raste baš u periodu prvih 1000 dana? Da, u proseku,  prvoj godini života utrostruči svoju težinu? Da je potrebno, otprilike, 2 godine da se razvije crevna flora? Da se u ovom periodu razvija imunitet? Da se ‘programiraju’ metabolički procesi? Svašta se desi u periodu od samo 1000 dana.

Moj savet je da glasno izgovorite:

PRVIH 1000 DANA JE OSNOVA ZA ČITAV ŽIVOT.

Kad izgovorite, razmislite dobro o izgovorenom. Oni su potpuno zavisni od nas u tom periodu. Da odrastu u zdrave i nezavisne osobe – mi moramo da damo sve od sebe. Naročito  tih prvih 1000 dana.

I bićete prepadnuti. I bićete preumorni. I plakaćete. I bojaćete se. I preispitivaćete se da li sve radite kako treba. I grešićete. I raditi stvari ispravno. I smejaćete se. I sve na red… Ali proćiće. Ono što neće proći jeste ljubav i uloženi trud, koji će godinama kasnije vašoj deci doneti samo benefit.

 

Leave a Reply