Personal Point Of View

O BLOGU, NASLEDNICIMA I TAKO TOME

Kako sam dobila blizance?

Znate kad se dve ptice vole ili dve pčele ili… Pa, dobila sam blizance posle toga… I to je stvarno neverovatno iskustvo. U stvari, nisam sigurna da l’ je to samo meni neverovatno iskustvo, jer su mi blizanci ujedno i prva deca, ili je stvarno neverovatno iskustvo. Nebitno.

Elem, kad sam ih prvi put videla, iskrena da budem, al’ baš brutalno iskrena, došlo mi da zavapim na sav glas

UNIVERZUME, ŠTA SAM TI ZGREŠILA DA MOJA DECA BUDU NAJRUŽNIJE BEBE U PORODILIŠTU!?

Hej, rekoh da ću da budem iskrena, ne!?

Mislite da preterujem? Pogledajte kako su izgledali kad su se rodili:

twins ilija and jovana
Naslednik & Naslednica kao bebe

Bili su majušni, slabašni i Naslednica je zaglavila inkubator. Srećom, Univerzum je rešio da se našali sa mnom inicijalno. Moji Naslednici sada izgledaju ovako (I NAJLEPŠI SU, LJUBI IH MAJKA, DA IH LJUBI PO 100 PUTA!):

older twins ilija and jovana
Naslednik & Naslednica 2015.

Kontam da postoji mogućnost da se jednog dana naljute na mene što vodim ovaj blog i prenosim svoja iskustva sa njima drugim ljudima, al’ s druge strane (i u moju eventualnu odbranu sutra):

plan mi je da ovaj blog donosi i neku zaradu, pa se nadam da će mi biti više zahvalni što je mamman imala kefalo da zaradi keš od eventualnog neslaganja sa odabranom temom.

Htela sam ovaj blog da pišem na engleskom. I počela. A onda sam skontala da nema šansi da tamo nekom normalnom svetu objasnim da kod nas u zemlji nema popusta u radnjama, sportskim klubovima i ostalim mestima na kojima se nešto plaća za blizance. Znate, u normalnim zemljama postoji to nešto što zovu ‘multiples discount’.

Zatim, kako da objasnim tom nekom normalnom svetu da kod nas ni u prestonici, a kamoli u ostalim gradovima, varošicama i selima – teško da u gsp mogu da uđu i single kolica, a o duplima da ne pričam.

Onda da smo zemlja bez kids friendly restorana (čini mi se da postoji jedan pravi u Bgdu. tek da kažem, da ovi restorani što su natakarili po tobogan i ljuljašku u baštu i tripuju kids friendly – to nisu, mada bolje išta nego ništa.). Da su nam dečja igrališta napravljena mahom 80ih godina prošlog veka. Da van Beograda teško da možete decu ovog uzrasta upisati na neku normalnu aktivnost. Da je nebitno iz kakvih socijalnih miljea dolaze – veliki broj dece gleda nešto što se zove PINK! Da na tom užasnom mediju postoji i nadmetanje gde deca pevaju o sexu i ostalim budalaštinama neprimerenim za njihov uzrast do kasno u noć ne bi li pobedili. I da su roditelji oukej sa tim. Da nema mesta u vrtićima za svu decu, iako kao društvo neumitno izumiremo. I još 1000 stvari… I obrišem taj sadržaj na engleskom.

I zbog toga, ipak, blog na srpskom.

Šta mi je ideja?

Da vam prenesem svoje iskustvo u odgajanju blizanaca.

A možda (iako je šansa mala, dakle, samo jedno malo možda) promenimo neke stvari na bolje kad su, generalno, deca u pitanju. Ne samo u našoj zemlji, već i u okruženju.

Ovom prilikom se zahvaljujem @neven_sa, jer da nije bilo njega, ne bi bilo ni ovog bloga. On mi je donirao domen i hosting.

Nevene, hvala ti onoliko! :* <3

 

 

 

Leave a Reply