Personal Point Of View

#MojPrviRacunar – NEKAD I SAD

Za nas, rođene krajem sedamdesetih prošlog veka, radio aparati, kasetofoni, gramofoni i televizori su bili normala. Nisu za naše dede i babe, ali za nas i naše roditelje jesu. Potpuno je fascinantno koliko nam je sve to bilo normalno i koliko niko nije pravio frku što uključujemo uređaje, menjamo radio stanice i programe.

Rasla sam… U jednom trenutku moji roditelji su odlučili da bi trebalo kućne uređaje da obogate novim čudom tehnike – KOMPJUTEROM!

Prvi kompjuter koji je ušao kroz naša vrata i našao svoje mesto u dnevnoj sobi bio je Commodore 64. Od trenutka kad je stigao bila sam opčinjena njime! I zamislite: mama i tata mi nikad nisu rekli

NE DIRAJ TO! NIJE TO ZA DECU!

Taj Commodore 64 je bio kupljen baš za dete. I dete je trebalo samo da provali kako radi uz pomoć pokojnog ćaleta. Verovali ili ne, mesecima sam učila šta kako, pa kaseta, pa premotavanje, pa pocepa se, pa nova, pa vrti… Moji roditelji su bili svesni da deci ne treba uskraćivati nove tehnologije. Danas sam im neizmerno zahvalna na tome. Taj Commodore 64 me je opredelio u izboru zanimanja. Oduvek sam znala da ću da zaglavim u IT. Mada, kad sam bila mala to se nije popularno zvalo IT, nego sam vazda tvrdila da ću da budem ’kompjuteraš’. I tako sam i postala jedan.

Vreme je teklo. Kroz život sam furala uz uspone i padove sa nekim novim gadgetima.

Prvi računar koji sam samostalno kupila i za koji sam štedala OOOHOOOOOHOOOOO bio je Pentium 2. Tačno se sećam dana kad sam ušla u radnju: prodavac zapeo da je AMD bolji, brži, manje se greje ploča, jeftiniji za nijansu… Kontao da sam žensko, pa da nemam pojma. I tako je on pričao, pričao, pričao dok nisam dreknula:

HOĆU INTEL! Ili mi ga prodaj ili odoh dalje!

2

Pa, kakav je to zmaj od kompa bio! Procesor na 450 mhz! Taj kompjuter je bio moja prva beba. I zvao se Zmaj. Da, da, ja sam jedna od onih ljudi koja imenuje drage stvari. A meni je kompjuter od detinjstva kao član porodice. Vreme je prolazilo, procesori postajali brži, kompjuteri atraktivniji, ali tradiciju nikad nisam prekinula – procesor uvek Intel. Danas bih se osećala izgubljeno bez lapa. Moj lap se zove Toša (od Toshiba, ofcs). Verna sam Toshiba-i i Intelu. 🙂

Kada sam dobila twinse, bistrila sam knjige o roditeljstvu samo tako. Ono što me je zapanjilo jeste da ni u jednoj jedinoj knjizi nisam našla preporuku kako da decu animirate novim tehnologijama. Kako da im pomognete da lakše uče nove stvari. Ne. Daleko od toga da preporučujem da deca skroz zanemare motoričke radnje i vasceli dan provode uz komp i druge gadgete, ali potpuno je besmisleno uskratiti ih za dostignuća 21. veka.

1Kao što je mojoj generaciji (i onim generacijama pre mene) bilo normalno da koriste pobrojane aparate sa početka teksta, tako je deci danas normalno da koriste kompove, tablete, mobilne… Pod uslovom da im roditelji dozvole. Da ne odluče da ih ’osakate’. Da. Za mene je uskraćivanje dece za tekovine 21. veka intelektualno sakaćenje ličnosti.

Od rođenja twinsa nisam dizala nikakvu frku oko toga da l’ će ili neće da mi pipnu desktop, lap, fon… Deca nisu glupa, deca su inteligentna bića bez iskustva. Na odraslima je da im pomognu da steknu iskustvo. Tako su moja deca mogla da pipkaju moje gadgete i uče o njima. Naravno, nikada nisam zanemarila ostale aspekte odrastanja, vaspitanja i razvoja. Smatram da je tajna u meri.

Moja deca rastu okružena gadgetima. Njima je to normalno (što i jeste normala u veku u kome živimo). Prošle godine su stasali dovoljno, po mojoj proceni, za prvi računar. Ne znam da li će da pamte dopremanje tog njihovog prvog kompa kao što ja pamtim moj Commodore 64, ali da su bili oduševljeni – jesu. 🙂

Njihov prvi komp ’trči’ na i5 Intelu, sa solidnom ATIjevom grafikom. Kada je stigao komp prvo što smo raščistili je to da ne treba da se boje da će nešto da pokvare, jer ako se nešto i pokvari – sve se može popraviti. Dakle, da ga koriste opušteno. Njima komp služi da gledaju crtaće, slušaju omiljenu muziku, ali i za rad.

Kako rad!?

Lepo rad. Sin voli da pravi video materijal, pa stalno pravi neke spotove. Znate ono: ubaci muzičku podlogu, pa ređa sličice… Potpuno je oduševljen i video tutovima za Phyton. Ćerka je mamina umetnička duša, pa se više igra u programima za obradu fotki. I potpuno je fascinantno kako im odlično ide! Ali to je deci 21. veka normalno.

Pored kompova imaju i tablete. Tablete su dobili mnogo pre kompa,  a za poslednji rođendan su dobili novije, bolje i veće. Zamislite, i tableti im furaju na Intelu! 🙂

Što se tableta tiče, tek da vam kažem da odgovorno tvrdim da su im tableti pomogli da budu deca kakva jesu. Što se kaže, nije što su moji, ali za svoj uzrast matematiku i jezik razvaljuju! Na tabletima nikad nisu imali besmislene igrice, već isključivo i samo edukativne. Tako su se prvo upoznavali sa osnovima matematike, azbukom, abecedom, ali i engleskim jezikom.

Moja deca znaju da sabiraju i oduzimaju; znaju šta je skup, presek skupa; kakve sve linije postoje; sad uče množenje i deljenje i kažu mi da im je to logično i zanimljivo. Naučili su da čitaju ćirilicu i latinicu uz pomoć tableta; a tableti im pomažu i u učenju engleskog (u kome su sasvim sasvim solidni, da ne kažem odlični). Oni ne mogu da zamisle svet bez interneta i svet bez računara, tableta, mobilnih… Za njih je vreme pre ovih stvari istorija.

Ako je za klince to istorija, zašto nije i za odrasle? Zašto sputavamo klince? Sakatimo ih intelektualno? Zašto u nastavni program nije uvedena informatika? Pa, danas se nijedno zanimanje ne može zamisliti bez poznavanja rada na računaru i ostalim gadgetima! Pa, komunikacija je nezamisliva bez svih ovih stvari! Da li sa rođakom u inostranstvu pričamo fiksnim telefonom i plaćamo basnoslovne račune ili koristimo Skype, Viber, Hangouts? 01.09. su moji twinsi krenuli u predškolsko. Bili su zapanjeni što tablete ne smeju da nose u školicu. Izređalo se brdo pitanja kako će da uče bez kompa i tableta…

deca-intel

U školovanju bi tableti i računari samo pomogli deci. Zamislite časove uz pametnu tablu i AR! Na primer, učenje o dinosaurusima i nastanku životinjskih vrsta! Pa, to bi bili časovi kojima bih i ja volela da prisustvujem! Pa, prštalo bi od kreativnosti! Ili časovi matematike. Na primer skupovi. Pa, presek skupova npr. zlatnih ribica. Ma, koje dete ne bi shvatilo gradivo iz prve na taj način!? Ali ne – držimo se mi zelene table, bele krede i da za decu nije dobro da ’bulje u kompjuter’.

Da vam kažem nešto: sve što je neumereno nije dobro. Ali ako se koristi pametno, onda je neverovatan benefit!

Svojoj deci nikada neću uskratiti nove tehnologije zato što ih neizmerno volim i zato što im želim sve najbolje u životu. Svojoj deci nikad ne bih priredila intelektualno sakaćanje. Koliko sam bila u pravu shvatićete u potpunosti za jedno 15ak godina…

 

Ovaj tekst je urađen u saradnji sa kompanijom Intel.

Leave a Reply