Personal Point Of View

Ma, ćuti – imaš blizance

Ma, ćuti – imaš blizance.

Univerzalni odgovor na bilo koju temu. Na primer:

– Nemaš pojma koliko mi smeta cvetanje lipe, ugušiću se od alergije…
– Ma, ćuti, imaš blizance.

Ili:

– Nešto je stao posao, valjda će krenuti, baš mi nije svejedno…
– Ma, ćuti, imaš blizance.

Ili:

– Jao, baš bih volela da se zaljubim, al’ ono…
– Ma, ćuti, imaš blizance.

Ili:

– Videla sam jednu suknju, al’ nemaju moj broj.
– Ma, ćuti, imaš blizance.

I onda me pitaju zašto se ne viđam sa ljudima, izlazim samo sa par njih, zašto imam mali broj ženskih prijatelja… Zato.

Zato što, ako mi je stalo do nekog (a ako se viđam sa tim nekim na kafi, znači da jeste, jer drugačije ne bih trošila svoje vreme), kad taj neko ima neki problem, ma koliko beznačajan – saslušam. Ako ne mogu da pomognem – ne odmognem. Nekad se ljudi osećaju bolje i samo kad imaju kome da se izjadaju. Međutim, kad sama imam problem ili budem down – gotovo da nemam kome da se požalim, zatražim savet, jer

Ma, ćuti, imaš blizance.

Svi moji problemi su beznačajni naspram ‘imanja blizanaca’. Više nikad u životu ne moram, npr., da se zaljubim, jer šta će mi ljubav – imam blizance. Karijera može da stoji u mestu ili ide retrogradnim hodom, šta dižem frku – imam lizance. Šta ima da mi se svidi ili ne svidi neka nova pesma – imam blizance. Ma, šta ima u životu da me žulja – imam blizance! Kontam da kad blizanci, koje sam rodila, odrastu i odu svojim putem biće: ma, ćuti, odgojila si blizance

Jednom sam se požalila da nemam lokal po svojoj meri u Kragujevcu, našta mi je jedna odgovorila:

– Pa, šta ti imaš da izlaziš!? Imaš blizance.

Na ovim prostorima, kad postaneš majka, valjda prestaneš da budeš sve ostalo. Tu si da napraviš ljupke edipovce, da im nikako ne dozvoliš da razvijaju svoja interesovanja, prave svoje izbore i žive svoj život. To je taj pasivno-agresivni odnos majki prema deci, koje su prestale da budu sve ostalo kad su rodile decu…

Ova keva nije takva.

Nisu oni moji – ja sam ih samo rodila. Oni su svoji.

Nisam samo majka – ja sam vrlo kompleksna osoba.

Kod mene je odavno prestalo ‘na jedno uvo da ulazi, a na drugo da izlazi’, jer mi prođe život u popuštanju budalama. Zato kad se sretnem sa ‘ma, ćuti, imaš blizance‘, obično kažem: ‘ma, jeste – ja blizance, a ti male sise‘. I onda budem proglašena za bezoraznu/nevaspitanu/ludu/nadrkanu… Ako si bezobrazan/a prema meni, biću i ja prema tebi. Ako si fer – biću fer. Kako nikoga ne koristim da mi bude emotivni recycle bin, tako nikome ne dopuštam da me koristi u te svrhe.

Reciprocitet, bajo moj, i nikako drugačije!

Dođe trenutak u životu svake žene kad ona promeni stav prema svetu, kad prestane da ima transfer blama zbog tuđeg bezobrazluka, kad reši da neće da prećuti. I to je tačno onaj trenutak kad je proglase ultimativnom The Bitch. Bolje je i da te tako vide, nego da kuvaš u sebi. Šta imaš od toga što nekome nešto prećutiš, pa se danima glođeš!? Ništa. Što na um, to na drum – pa, kako se kome svidi.

To što smo mi društvo palanačke filozofije, nije moj problem. Ne zanima me šta komšika kuva za ručak, ko s kim seksualno opšti, koliku platu ko ima,  ko umro, ko se rodio… Sa ljudima mogu ili ne mogu da komuniciram. Kad ne mogu, jasno kažem zašto ne mogu. Biti fin i prijatan se ne isplati, trust me. Steknu utisak ‘ma, ćuti – imaš blizance’ ljudi da mogu da te smaraju za svaku sitnicu; a tebi sve neprjatno da im kažeš da odjebu…

Nije se ni kod mene desila promena preko noći. Prvi put kad je izletelo nakon ‘ma, ćuti, imaš blizance’ moje ‘ma, jeste – ja blizance, a ti male sise’ – bilo mi je jako Jako JAKO neprijatno. Razmišljala sam šta mi bi, pa da l’ sam normalna, pa zašto, pa kako… A onda mi je puklo pred očima:

ZATO ŠTO MI JE DOSTA ENERGETSKIH VAMPIRA! ETO, ZATO!

Zanimljivo je da mi muškarci retko kad repliciraju sa ovom rečenicom… U stvari, desilo mi se svega tri-četiri puta u životu. I tad sam im rekla da im je piša mali. Da.

Našla sam mehanizam kako da isfiltriram i blocknem budale i offline; a čim takav mehanizam postoji, onda je sve opuštenije. Probaj i videćeš da sam u pravu.

Ova ispovijest je ujedno i odgovor na pitanje zašto se ne družim sa puno ljudi —> zato što su im male ili piše ili sise. Simple as that.

 

Leave a Reply